Šta nam donosi demokratizacija tehnologije?
Da li će činjenica da sada svako može biti umetnikom povećava broj prosečnih
ili broj genijalnih a dostupnih dela
iz domena muzike, filma, fotografije, književnosti?
Da li je ova promena slična onoj koju je donela Gutembergova mašina, koja
je demokratizovala reč?
Kako se način uživanja u tim,
novonastalim delima, (ali i onim klasičnim)
ubrzano menja, zato što smo po prvi
put - i mi koji nismo elita - u mogućnosti da upravljamo načinom na koji konzumiramo ta dela?
(Press/Pause/Play...)
Film o “nadama,
strahovima i digitalnoj kulturi” postavlja neka od ključnih pitanja u vezi sa postojećim, ali i
budućim tendencijama pop kulture. Impresivna
lista sagovornika – od Endrua Kina (Andrew
Keen), preko Bila Dramonda (Bill
Drummond, najpoznatiji kao polovina KLF, a zapravo mnogo više od toga), Seta
Godina (Seth Godin, čitali ste „Plavu
kravu“? Prevedena je i na srpski), Mobija (Moby)
ali i Šona Parkera (Shaun Parker, „Napster“)
i Hot Chip otkrivaju svoje viđenje
izazova i daje naznake kuda sve ovo ide
dalje.
Samo naznake, jer odgovore, zapravo, još uvek ne znamo.
Samo naznake, jer odgovore, zapravo, još uvek ne znamo.
Endru Kin tvrdi da se
nalazimo na početku novog mračnog doba; da je kreativnost uništena, te je sve svedeno na kakofoniju i samopromociju.
Druga strana tvrdi da
je sjajno što nam je tehnologija omogućila da svi stvaramo interesantne stvari. Set Godin tvrdi da je ovo zlatno doba za umetnike.
Film je od pre
nekoliko dana, a u skladu sa temom dostupan
on-line, dok se sa zvanične stranice >> mogu preuzeti i dodatne scene, koje se
ne nalaze u integralnoj verziji.
Premotavajte.
Zaustavljajte.
Vraćajte.
Gledajte.
Promislite kako se sve ove promene odnose i na oglasnu industriju?
Zatim „šerujte” dalje ;)
No comments:
Post a Comment